Problemi koji postoje pri izboru detektora otrovnih i štetnih plinova
(1) Detekcija zapaljivih plinova važnija je od detekcije otrovnih plinova.
(2) Detekcija plinova koji mogu uzrokovati akutna otrovanja važnija je od detekcije plinova koji mogu izazvati kronična otrovanja.
Zbog lekcija naučenih iz brojnih eksplozija uzrokovanih curenjem zapaljivog plina, ljudi pridaju veliku važnost detekciji zapaljivog plina. Može se reći da je u svakom petrokemijskom ili kemijskom postrojenju velika većina detektora opasnih plinova LEL detektori. Međutim, opremanje samo LEL detektorima još uvijek nije dovoljno za istinsku zaštitu sigurnosti i zdravlja radnika.
Ne može se poreći da su većina hlapljivih opasnih plinova zapaljivi plinovi, ali detektori zapaljivih plinova s katalitičkim izgaranjem (LEL) nisu preferirani izbor za otkrivanje svih zapaljivih plinova. Posebno je dizajniran za detekciju metana, ali je njegova učinkovitost detekcije drugih tvari relativno loša. Dakle, donja granična koncentracija zapaljivih plinova osim metana koju mogu detektirati puno je veća od njihove dopuštene koncentracije. Na primjer, za opasne i otrovne plinove kao što su benzen i amonijak, jednostavno korištenje detektora zapaljivih plinova vrlo je opasan pristup. Na primjer, donja granica eksplozivnosti benzena je 1,2%, a njegov faktor korekcije na LEL detektoru je 2,51. To znači da je prikazana koncentracija benzena na LEL detektoru kalibriranom s metanom samo 40% njegove stvarne koncentracije!! Na ovaj način, minimalna alarmna koncentracija benzena koju LEL može detektirati je 10% LEL=10% * 1,2% * 2.51=3.0 * 10-3, što je gotovo 600 puta više od dopuštene koncentracije benzena od 5 * 10-6!!. Slično tome, alarmna koncentracija od 1,5 * 10-2 za amonijak dobivena na LEL detektoru približno je 600 puta veća od dopuštene koncentracije od 2,5 * 10-5. Stoga je, na temelju različitih plinova koji se detektiraju, odabir određenog detektora toksičnih plinova mnogo sigurniji i pouzdaniji od jednostavnog odabira LEL detektora.
Osim toga, trenutno veliku važnost pridajemo detekciji plinova koji mogu uzrokovati akutna trovanja, poput sumporovodika i cijanovodika. Međutim, ne pridajemo dovoljno pozornosti detekciji plinova koji mogu uzrokovati kronična trovanja, poput aromatskih ugljikovodika i alkohola. Zapravo, potonji ne predstavlja ništa manju štetu zdravlju i sigurnosti radnika od plinova koji mogu izazvati akutno trovanje! Mogu izazvati rak i druge skrivene bolesti, utječući na životni vijek i zdravlje radnika. Pojava ovog fenomena nije samo zbog kognitivnih razloga, već i zbog nedostatka odgovarajućih detektora organskih plinova koji bi mogli detektirati niže koncentracije na tržištu u prošlosti.
